ЦЕНТАР ЗА СОЦИЈАЛНИ РАД: Гомила лезбејки које свађају супружнике

Одмах на почетку да се оградим. Тући а не ДАЈ БОЖЕ нешто још горе урадити било ком бићу, оштро осуђујем и сматрам да заслужује најстрожу казну, при томе размотрити и ону смртну, за неког ко повреди своје дете. Моје лично искуство. Раднице центра у Бечеју су покушале да нас посвађају на крв и нож, једна је при томе трзала главом (ОДМАХ НА ПРЕГЛЕД КОД ПСИХИЈАТРА), а радница Центра у Темерину ми се набацивала и позвала на кафу. 
Д. Бошковић
Када дође до крвавих и немилих сцена Србија се нађе у чуду и осуди мушкараца насилника. А где је суштина проблема и ко су стварни узрочници остаје сакривено од очију јавности. Зато треба прочитати и саслушати некога ко се посветио суштинском решавању овог проблема, јер га држава СРБИЈА НЕМА!!!???

ШТА ЈЕ ПОСАО ЦЕНТАРА ЗА СОЦИЈАЛНИ РАД?

Посао центара за социјални рад је да мире супружнике које имају размирице. Они би требало да утичну да се нађе компромисно решење. Сврха њиховог постојања је та да се супружници помире – потпуно или бар делимично. Њихово постојање је оправдано ако проналазе modus vivendi две сукобљене стране.

Али вирус радикалног феминизма је овај плементити циљ центара извитоперио. Данас се центри за социјални рад баве управо супротним: завађањем супружника! И то се постиже тако што се жене подјарују против мужева. Као „специјални ефекат” користе и децу коју подстичу на непослушност према очевима. Сврха је иста: уништење мужева, очева, бракова и породица!

Та малогна аберција је последица чињенице да су центри за социјални рад постале филијале лезбијско-феминистичких организација. Стога су оне увек a priori против мушкараца. Да би центри за социјални рад оправдали своје постојање они се морају вратити својој првобитној намени, а то је да мире завађене супружнике.

VLADISLAV ĐORĐEVIĆ